Istorijski arhiv Pančevo
Zanati - obično karakterišu tradicionalna narodna znanja i upotrebu tradicionalnih tehnologija. U učenju zanata prvi stepen je bila šegrtska služba. Šegrt je nakon osluženog šegrtskog staža dobijao od majstora uverenje o vladanju, stručnoj spremi i vremenu provedenom na radu. Za prelazak u kalfenski red šegrti su polagali kalfenski ispit.
Ispit se polagao pred ispitnim odborom koji je bio sastavljen od starešina esnafa. Ispit je obuhvatao praktični i teorijski deo. Šegrt je za praktični deo ispita morao da napravi određeni predmet i tako pokaže potrebno znanje i veštinu, dok za teorijski deo da usmeno odgovori na pitanja o zanatu, alatu, rukovanju i obavljanju proizvodnje. Nakog položenog ispita, šegrt je postajao kalfa i tada je morao da plati esnafsku taksu.
Kalfenski staž je trajao najmanje četri godine, a često i duže, jer su majstori nastojali da onemoguće kalfama da postanu majstori. Radno vreme kalfi je trajalo između 16 i 18 časova dnevno. Prema Esnafskoj uredbi, kalfa je mogao da polaže majstorski ispit tek kada postane punoletan i posle najmanje dve godine obavljanja zanata. Za svoj rad kalfe su isplaćivane najamninom. Postojale su dve vrste najamnina: najamnina od vremena i najamnina od komada.
Kalfe su postajali majstori nakon položenog majstorskog ispita. Pre polaganja ispita kalfe su morale da pribave dozvolu od nadležne policijske vlasti. Po odobrenju esnafske skupštine koja je imenovala ispitnu komisiju i nakon plaćanja esnafske takse, kalfa je pristupao polaganju ispita. Kada položi majstorski ispit, kandidat je proglašavan za esnafskog majstora, upisivan je u majstorski protokol i dobijao je majstorsko pismo s esnafskim pečatom, potpisom starešine i overom nadležne policijske vlasti. Na taj način se sticalo pravo na samostalno obavljanje zanata.
Ispit se polagao pred ispitnim odborom koji je bio sastavljen od starešina esnafa. Ispit je obuhvatao praktični i teorijski deo. Šegrt je za praktični deo ispita morao da napravi određeni predmet i tako pokaže potrebno znanje i veštinu, dok za teorijski deo da usmeno odgovori na pitanja o zanatu, alatu, rukovanju i obavljanju proizvodnje. Nakog položenog ispita, šegrt je postajao kalfa i tada je morao da plati esnafsku taksu.
Kalfenski staž je trajao najmanje četri godine, a često i duže, jer su majstori nastojali da onemoguće kalfama da postanu majstori. Radno vreme kalfi je trajalo između 16 i 18 časova dnevno. Prema Esnafskoj uredbi, kalfa je mogao da polaže majstorski ispit tek kada postane punoletan i posle najmanje dve godine obavljanja zanata. Za svoj rad kalfe su isplaćivane najamninom. Postojale su dve vrste najamnina: najamnina od vremena i najamnina od komada.
Kalfe su postajali majstori nakon položenog majstorskog ispita. Pre polaganja ispita kalfe su morale da pribave dozvolu od nadležne policijske vlasti. Po odobrenju esnafske skupštine koja je imenovala ispitnu komisiju i nakon plaćanja esnafske takse, kalfa je pristupao polaganju ispita. Kada položi majstorski ispit, kandidat je proglašavan za esnafskog majstora, upisivan je u majstorski protokol i dobijao je majstorsko pismo s esnafskim pečatom, potpisom starešine i overom nadležne policijske vlasti. Na taj način se sticalo pravo na samostalno obavljanje zanata.
No comments:
Post a Comment