8. mart & modna i tekstilna industrija

Clara Zetkin

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u New York-u zbog loših uslova rada i niskih plata. Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama New York-a tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagen-u u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Clara Zetkin devojačko Eißner.

Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Zetkin su veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feminiskinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje ”herojstva radnica”.

U mnogim komunističkim državama praznik je izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.

Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.

Modna i tekstila industrija sada su među najviše globalizovanim od svih industrija. Skoro 30 miliona ljudi proizvodi odeću širom sveta, od tih 30 miliona većina su žene. Rad u fabrici odeće nikada nije bio lak. Operater se ne pleća po satu već po broju proizvedenih komada. Inženjeri odlučuju koliko je vremena potrebno da bi se završio svaki deo izrade odevnog predmeta: svaki džep, rukav, rajfešlus (zipper). Sporazumi o slobodnoj trgovini kao rezultat ekonomske globalizacije doveli su do povećanja gubitaka radnih mesta, kao i povećanja operacija na radnim mestima sa nižim standardima. Gubitak kvaliteta. Modna i tekstilna industrija imaju izuzetan uticaj kako na pogodnosti gotove odeće, raznovrsnosti i povećanja slobodnog vremena nego što je to bilo 1908.godine.  Uticaj na stvaranje izgleda žena i standarda u odevanju je i dalje izuzetno kritikovan. Radni uslovi u modnoj i tekstilnoj industriji su i dalje vrlo teški.